Kardiolozi iz Američkog udruženja za srce procenili su 10 najpopularnijih dijeta koje su najefikasnije u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Oni se procenjuju u zavisnosti od toga da li promovišu eliminaciju dodatih šećera, nezdravih količina soli i prerađene hrane i da li zadovoljavaju dnevne potrebe hranljivih materija.
Podelili su ishranuna četiri nivoa. Na prvom najboljem nivou su DASH, lakto-ovo, mediteranska i pesketarska dijeta.
DASH dijeta je postigla odlične rezultate u svakom parametru i dobila ocenu 100. Ovakav način ishrane znači da potpuno prestajemo da jedemo masno meso kao što su svinjetina, govedina i pileći bataci. Kao izvor proteina preporučuje se jesti ribu ili pileća prsa. Mleko sa niskim sadržajem masti je mnogo bolje od punomasnog mleka.
Poznato je da je u Srbiji svinjetina veoma popularna vrsta mesa i nezaobilazan deo jelovnika, posebno tokom praznika, ali i tokom cele godine, u raznim opcijama pripreme. Kardiolozi smatraju da svinjetina nije dobra za srce.
DASAH dijeta je rangirana uz mediteransku, pesketarsku i lakto dijetu, a sve četiri su proglašene za zdravu ishranu za srce.
Pesketarska ishrana je nešto niže ocenjena jer se mnoge ribe pripremaju sa začinima koji sadrže veliku količinu soli. Dobila je 92 boda i drugo mesto.
Ova dijeta je vegetarijanska sa dodatkom ribe i morskih plodova. Uglavnom se zasniva na ishrani celih biljaka sa dodatkom proteina u obliku ribe i morskih plodova. Mnogi pescetari konzumiraju mlečne proizvode i jaja.
Mediteranska ishrana je bogata povrćem, ribom, lososom, koji neki spremaju sa velikim količinama soli, pa je izgubila nekoliko poena. Ova dijeta takođe uključuje integralne žitarice, voće, orašaste plodove i maslinovo ulje i dobila je ocenu 89. Nalazi se na trećem mestu.
Lakto-ovo-vegetarijanska ishrana je na četvrtom mestu i uključuje u ishranu jaja, mleko, sir, puter, jogurt, pavlaku, sladoled i druge mlečne proizvode, dok isključuje sve meso kao što su govedina, riba, piletina i svinjetina.
Na drugom nivou su vegetarijanska ishrana i dijeta sa malo masti.
Iako se često smatra najzdravijom ishranom, veganstvo je završilo na petom mestu sa ocenom 78.
Mnoge veganske dijete mogu dodatno opteretiti novčanik od običnih dijeta zasnovanih na mesu i zahtevaju ili pripremanje hrane kod kuće ili odlazak u veganske restorane, što može uticati na lakoću pridržavanja.
Naučnici kažu da mnogi vegani pate od nedostatka vitamina B12, što može dovesti do gubitka kose, problema sa vidom i oštećenja išijadičnog nerva, piše Dejli mejl.
Na šestom mestu je dijeta sa niskim sadržajem masti, a zatim ishrana sa veoma malo masti i dijeta sa malo ugljenih hidrata.
Na dnu liste su keto i paleo dijeta. Keto dijeta podrazumeva eliminisanje skoro svih ugljenih hidrata i njihovu zamenu hranom bogatom mastima i proteinima.
Cilj je dostići ketozu, stanje u kojem bi osoba trebalo da počne da koristi masti kao primarni izvor energije, umesto ugljenih hidrata. To znači izbegavanje velikog broja skrobnog povrća, hleba i celih žitarica u korist jedenja hrane koja je prvenstveno meso i mlečni proizvodi.
Dobila je negativnu ocenu u skoro svakoj kategoriji i postigla je ocenu 31 od maksimalnih 100.
Paleo dijeta odbacuje hranu koja nije bila dostupna našim najranijim precima i uglavnom uključuje konzumiranje mesa, voća i povrća. Ideja iza ove dijete je da ljudsko telo nije evoluiralo da bi jelo modernu hranu, već da je ljudima bolje da jedu na isti način na koji su jeli njihovi daleki preci.
Treba izbegavati hranu kao što su mleko i mlečni proizvodi, žitarice, pasulj, gluten i rafinisani šećer.
(ekran.mk)
